Јован Златоусти

Свети Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован Антиохијски, Антиохија око 349Комана Понтска407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.[4] Био је патријархКонстантинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника.

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем:чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен.
Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).
Јован Златоусти

Св. Јован Златоусти, преко хиљаду година стар мозаик у Аји Софији
Датум рођења 349.[1][2]
Место рођења Антиохија
Датум смрти 14. септембар407.
Место смрти Комана Понтска[3]

. . . Јован Златоусти . . .

Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.

Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.

Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.

Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.

По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати.

У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).

Као ђакон пише “О свештенству”, дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи “О статуама” подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.

Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Када преподобни Нил Синајски чу за прогонство његово у заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан14. септембра407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпијади.

. . . Јован Златоусти . . .

This article is issued from web site Wikipedia. The original article may be a bit shortened or modified. Some links may have been modified. The text is licensed under “Creative Commons – Attribution – Sharealike” [1] and some of the text can also be licensed under the terms of the “GNU Free Documentation License” [2]. Additional terms may apply for the media files. By using this site, you agree to our Legal pages . Web links: [1] [2]

. . . Јован Златоусти . . .

Previous post Пуерто Гранде (Салинас Викторија)
Next post Жељко Каран