Потпећка пећина

Споменик природе Потпећка пећина је врелска пећина са великим улазним порталом карактеристичног изгледа, етажним распоредом канала и кристалном орнаментиком.[1] Потпећка пећина је споменик природе који се налази у месту Потпеће, које се налази 14 km југоисточно од Ужица. Њен потковичасти улаз се налази на стрмој кречњачкој литици, у подножју Дрежничке градине (932 mнмв). Са висином од 50 m и ширином од 12 m при дну односно 22, метара при врху, представља највиши пећински улаз у Србији.

Потпећка пећина

Поглед на отвор Потпећке пећине
Положај
Место
(планина, река)
Потпећ, Ужице
(Дрежничка градина, Петница)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина (уређени део) 555 m
Надм. висина 550 m
Бр. канала, нивоа два, три
Сталагтити и сталагмити у пећини

По свом настанку, пећина је изворског типа, пошто је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају речицу Петницу, која се улива у Ђетињу. Сачињава је два главна спрата пећинских канала:

  • Горња пећина (старији)
  • Доња пећина (млађи)

односно три групе канала (на основу морфолошкохидролошке еволуције):

  • фосилни (Горња пећина)
  • периодски активни (дужи део Доње пећине)
  • стално активни (најновији подземни ток)

У њеној унутрашњости, на њеном почетку, нађени су остаци људи из неолита (керамика, кременско оруђе и обрађени јеленскирогови).

Пећину су истраживали Јован Жујовић (1893.), Јован Цвијић (1914.) и Раденко Лазаревић (1957, 19721978.), да би њено уређење за туристичке посете отпочело у мају1980. године. За јавност је отворена 19.09.1984. године и њен уређени део обухвата дужину од 555 m и површину од 3.562, док се њена укупна дужина процењује на 8 до 10 km.

. . . Потпећка пећина . . .

Потпећка пећина се налази у Западној Србији, у долини реке Ђетиње. Припада територији општине Ужице. Од Ужица је удаљена 16 , а од Пожеге 14. Надморска висина износи 440 . Површина заштићеног природног добра износи 19,6 хектара и обухвата стеновити одсек у коме се налази пећински улаз, падине брда Градине у залеђу пећине и простор бигрене терасе испод пећинског улаза. [1]

Пећина је изграђена у кречњацима средњотријаске старости. Ове стене су беличасте боје, масивне, делом банковите и слојевите. Од геолошких творевина истичу се наслаге бигра које су настале из вода пећинских река.

Због присуства и изражености основних природних обележја, естетских вредности и укупног значаја, Потпећка пећина има својство природног добра.

Пећина је заштићена због следећих одлика:

  • карактеристично обликованог и највећег улазног отвора
  • појаве разноврсних облика калцитне орнаментике
  • специфичних хидролошких обележја
  • начина настанка и морфо-хидролошке еволуције
  • гео-морфо-хидролошке серије коју чине крашка дрежничка депресија

Ово природно добро има и културно-историјски значај због претпостављеног присуства човека и његове везаности за овај објекат и непосредну околину. [1]

Пежим заштите подразумева:

  • забрану уласка у пећину ван установљеног реда и без пратње и забрану радова и активности које могу неповољно утицати на геоморфолошка, хидрографска и микроклиматска обележја пећине, археолошко-палеонтолошке и биолошке вредности;
  • забрану изградње стамбених, викенд објеката за потребе масовне сточарске и индустријске производње, изузев стамбених и пратећих економских објеката у оквиру досадашњих грађевинских парцела постојећих постојећих пољопривредних домаћинстава;
  • забрану земљаних, шумарских, грађевинских, водопривредних и других радова који могу изазвати оштећења пећине и њеног улаза и неповољне промене амбијенталних вредности.

. . . Потпећка пећина . . .

This article is issued from web site Wikipedia. The original article may be a bit shortened or modified. Some links may have been modified. The text is licensed under “Creative Commons – Attribution – Sharealike” [1] and some of the text can also be licensed under the terms of the “GNU Free Documentation License” [2]. Additional terms may apply for the media files. By using this site, you agree to our Legal pages . Web links: [1] [2]

. . . Потпећка пећина . . .

Previous post Тарја Халонен
Next post Емели де Форест