Кнежевина Антиохија

Кнежевина Антиохија је била крсташка држава која је постојала на простору данашње северне Сирије и јужне Турске.

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст.

Кнежевина Антиохија
Principatus Antiochenus
Грб

Кнежевина Антиохија 1135. година
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Главни град Антиохија
Друштво
Службени језик Латински, Стари Француски, Грчки, Јерменски и Арапски
Религија Католицизам
Политика
Облик државе Кнежевина
  Кнез Антиохије
Историја
Историјско доба Развијени средњи вијек
  Оснивање 1098.
  Укидање 1268.
Догађаји  
  Први крсташки поход 1098.
  Освојена од стране египатског владара Бајбарса. 1268. 
Земље претходнице и наследнице
Кнежевине Антиохије
Претходнице: Наследнице:
Фатимидски калифат Мамелуци (Каиро)
Иконијски султанат

Основана је за време Првог крсташког рата, након вишемесечне опсаде Антиохије. Први владар кнежевине био је Боемунд Тарентски који је одиграо кључну улогу у заузимању града склопивши договор са једним од стражара. Кнежевина Антиохија је у почетку свога постојања формално била вазално подређена Јерусалимској краљевини. Кнежевина је, поготово у првим деценијама, водила ратове са суседним државама, али и са Византијом чији су цареви успели да средином 12. века успели да кнежеве Антиохије учине византијским вазалима. Антиохија је била преслаба да учествује у Трећем крсташком рату, али се, уз подршку италијанских република, одупрла Саладину. Средином 13. века потпала је под врховну власт монголског кана Хулагуа, а 1268. године је престала да постоји када ју је освојио египатски владар Бајбарс.

. . . Кнежевина Антиохија . . .

Опсада Антиохије

Антиохија је била најјача тврђава у Сирији. Са свих страна је била окружена са 400 бедема, реком Оронт и планинама. Њоме је управљао Јаги Сијан, вазал селџучког краља Ридвана од Алепа. Крсташи су опсели Антиохију (октобра 1097). Муслимани су међусобно ратовали те нису могли да помогну грађанима Антиохије. Одреде из Дамаска и Алепа потукао је Боемунд Тарентски. Међутим, због оскудице у храни и води долазило је до масовних епидемија у крсташком логору због чега је дезертирање било често. Сам Боемонд хтео је да напусти Свету земљу, а остао је тек уз обећање да ће град након освајања припасти њему. Како би се ослободио Византинаца, Боемонд их је убедио да се против њих спрема завера међу крсташима. Византинци су напустили опсаду и повукли су се у Византију. Сада крсташи нису имали обавеза према цару Алексију.

Исламски свет је у то време подељен између присталица Абасидског калифата у Багдаду и Фатимидског калифата у Каиру. Фатимиди склапају договор са крсташима и 1098. године им преузимају Јерусалим.

Боемонд је за то време успео да се повеће са Јерменом Фирузом који је пристао да Франке уведе у град. Боемундови војници су се 2. јуна преко ноћи увукли у град и запосели куле. Потом су отворили капије својим савезницима. Јермени, Грци и Сиријци придружили су се крсташима који су побили сво муслиманско становништво укључујући и Јаги Сијана. Већ следећег дана сами крсташи опседнути су у Антиохији од стране мосулског емира Курбука. Убрзо су почели да умиру од глади и болести. Да би се подигао морал, било је потребно чудо. Оно се и догодило. Провансалски ходочасник Петар Бартоломеј пронашао је испод једне цркве део Светог копља. Крсташка војска носила га је испред својих редова и однела је победу над бројчано надмоћним муслиманима. Град је коначно освојен јуна 1098. године. Крсашка војска провела је зиму 1098/9. године у Антиохији одакле је наставила ка Јерусалиму. Боемунд се задржао у Антиохији којом је завладао као кнез.

. . . Кнежевина Антиохија . . .

This article is issued from web site Wikipedia. The original article may be a bit shortened or modified. Some links may have been modified. The text is licensed under “Creative Commons – Attribution – Sharealike” [1] and some of the text can also be licensed under the terms of the “GNU Free Documentation License” [2]. Additional terms may apply for the media files. By using this site, you agree to our Legal pages . Web links: [1] [2]

. . . Кнежевина Антиохија . . .

Previous post Споменик краљу Петру I Карађорђевићу (Суботица)
Next post Беовулф (филм из 2007)